Vedrina, iskreni osmeh i pozitivna energija su sasvim dovoljni da osvojite dečja srca. Ovo najbolje zna Jasmina Rusmir, medicinska sestra koja više od 20 godina brine o najmanjim i najiskrenijim pacijentima. Deca na Odeljenju za pedijatriju je obožavaju, a roditelji su zahvalni za njenu posvećenost i profesionalnost.

„Deca su deo mog svakodnevnog života, deca o kojima razmišljam, deca kojima sam potrebna. U radu s njima saveznike tražite i u roditeljima. Saosećate sa njihovim problemom i radujete se njihovom uspehu“ – kaže Jasmina.

Zašto si se odlučila za posao na Odeljenju za pedijatriju u „Adžibadem Sistini“?

– U Kliničkoj bolnici „Adžibadem Sistina“ radim dve godine, a iza mene je 20-godišnje radno iskustvo na Klinici za dečje bolesti. O Kliničkoj bolnici „Adžibadem Sistina“ uvek sam slušala jedno pohvalne reči, kao i to da u njoj rade samo najbolji. Ovo mi je bilo izazov, da dođem, da radim sa najboljima i da i sama budem najbolja. Svakako, da ne zaboravimo i idealne uslove za rad, kao jedan od osnovnih faktora za uspešnost.

Koliko te rad sa decom ispunjava?

– Kao osoba koja ima dve profesije, medicinska sestra i socijalni radnik, obe nesumnjivo vezuje jedna zajednička nit a to je funkcija pomaženja. U ovom slučaju, ljubav ka deci je bila presudna da se odlučim za pedijatriju. Ovo je profesija kod koje do izražaja dolaze individualni kvaliteti, sposobnosti i vaš karakter. Deca to najbolje osete i često se znaju zahvaliti sa nekim divnim crtežom, lepom pesmicom, osmehom, zagrljajem i poljubcem. Nema većeg dara na svetu od onog koji dolazi od jedne iskrene dečje duše.

Koliko je specifičan rad sa najmanjim pacijentima?

– Deca su jedna od najnepredvidljivijih i najzahtevnijih kategorija pacijenata. Svako od njih ima svoje karakteriske i zahteva pažnju. Ovo je još izraženije kad su u pitanju deca sa posebnim potrebama, sa kojima ja najčešće radim. Baš kad su oni u pitanju dolazi do izražaja humanost, strpljenje i čitava posvećenost jedino njima. Prvi kontakt je uvek veoma bitan. Osmeh i rukovanje za dobrodošlicu su najmoćnije oružje. Kažu: kad sretneš gluvonemog čoveka, neka se na tvom licu pojavi OSMEH i on će tada shvatiti da zvuci nisu neophodni ljudima da se razumeju. Kada sretneš slepog čoveka stegni mu ruku i poželi mu DOBAR DAN – on će svetlost dana videti tvojim očima.

Kako reaguješ na pozitivne komentare koi uistinu dolaze često od roditelja?

– Teško je dobiti poverenje roditelja čije je dete bolesno. Zato smo tu mi, zaposleni, sa našom profesionalnošću i bezrezervnom pažnjom, razumevanjem, ljubavlju. Naravno da je u tom slučaju zadovoljstvo roditelja neminovno. Velika zahvalnost izražena rečima ili zapisana u anketnim listovima znače previše. Verujte da uživam u uspehu i radujem mu se. On je stimul mom uspešnom radu. Deca su deo mog svakodnevnog života, deca o kojima razmišljam, deca kojima sam potrebna. U radu sa njima saveznike tražite i u roditeljima. Saosećate sa njihovim problemom i radujete se njihovom uspehu.

O radnoj sredini i kolegama sa kojima provodi svaki radni dan, Jasmina kaže da je to najprofesionalniji tim s kojim bi svako poželeo da radi.

„Za uspešan rad potrebni su dobar tim i pozitivna energija. Naša međusebna komunikacija je odlična, imamo razumevanja, saradnju. A sve to je nadopunjeno divnim ambijentom na Pedijatriji. Čast mi je i zadovoljstvo što sam deo ovog tima“ – kaže Jasmina.