fbpx

Ugadjajte sebi bez kajanja i straha!

09.01.2019

Jedna od najčešćih grešaka koju radimo je da kada nas zadesi nema nevolja ili bolest – postojemo toliko seriozni da to dodatno pogorša stanje. Isprepadan čovek, utučen umesto da pribegava stvarima koje ga raduju i prijaju mu postaje još rigidniji prema sebi što uglavnom ima dva uzroka – strah koji je opozit ljubavi i sujeverje koje se krije u svi porama društva. Verujući da je bolest kazna od boga čovek biva još rigidniji kad ga nešto zadesi, verujući kao u pagansko vreme da bog traži žrtvu, prinos pa onda nesvesno čovek počinje da trguje sa imaginarnom bogom kome daje osobine potkupljivog birokrate.

Umesto da u tom trenutku čovek polako diže vibraciju tako što ugadja sebi i radi stvari koje mu istinski prijaju i tako menja fokus on se dodatno ubija tako što se izoluje, sili da radi stvari koje ne voli, i pokusava da kažnjavanjem sebe popravi situaciju a zapravo je pogoršava. Sve to fantastično naleže na kolektivna destruktivna uverenja bazirana na kredu da je smeh, izobilje nešto loše. Dodatno tome doprinosi gotovo vulgarno poimanje u javnosti fenomena bolesti – javnosti koja često ne razume koliku ulogu ima psiha u čovekovom životu misli da je dovoljno uzimati lek i terapiju i vrlo često zbog sopstvenog straha tera obolelog u emotivni karantin! Ti duševni prostaci necrazumeju koliko su radost, smeh i ugadjanje sebi nešto važno i da psiha igra ključni faktor u razbolhevanju ali i ozdravljenju. Kada se Anita Mordjijani vratila iz kliničke smrti prvo što je uradila otišla je u šoping i kupila puno čokolade.

Ljubav prema sebi u trenutku kada nas zadesi bolest iskazuje se ne tako što ćemo sebe zlostavljati i kažnjavati stvarima psihičke i materijalne prirode koje ne podnosimo, a koje verujemo da će nam pomoći već ugadjanjem sebi. Jer radost i sreća su iznad svega. Sve što radimo iz straha poništava pozitivno dejstvo onoga što konzumiramo- bilo da je to odredjena hrana ili afirmacije ili bilo šta drugo. Sve prestaje da bude lekovito onog trenutka kad to radimo iz straha i protivno našem dobrom raspoloženju i suštini našeg bića. . Ali hiljadama godina imamo gotovo arhetip da je samozlostavljanje i mučenje sebe izvaredan način da se obave metafizičke trgovine.

Ali Bog nije trgovac, kosmos prepoznaje samo vibraciju koju šaljemo i sve što je radjeno iz straha seje novi strah…A stvar je prosta – treba početi od onoga što nas raduje, što nam prija, usrećuje- tada se najbrže vraćamo u “strim” božije ljubavi.. Radost bivanja onog što jesmo, a ne onoga što nam je neko drugi objasnio da moramo da radimo ili da nam je “pametno” da radimo da bi nam bilo dobro na ovom ili bilo kom drugom svetu! Sa bogom se ne trguje on zna samo za jezik ljubavi. Ali ne trguje se ni sa sopstvenom dušom, zato svaki čovek mora da stane pred ogledalo i zaboravivši na uverenja i očekivanja okoline i porodice, bližnjih i daljnih počne da živi onako kako želi i da radi ono što mu prija – a da sebe tretira kao što tretira osobe koje voli i kojima ugadja. I to bez griže savesti jer neretko osoba koja traga za svojim radostima uradi nešto što joj srce želi , ali onda potpuno obori vibraciju svojim kajanjem i onda se sve poništi.

Dakle nadjite vreme da priznate i popišete ono što vas čini radosnim i srećnim ali i ono što radite iz straha -i počnite da praktikujete prvu listu… znam nije lako živeti slobodno i autentično kad su oko vas programi straha, samomažnjavanja, krivice, nemanja ali mic po mic brzo ćete osetiti promenu- samo ako ste dovoljno hrabri da izadjete iz nasledjenih destruktivnih programa straha. Jer radost i smeh su najbolji lek . Radost i sreća menjaju našu biohemiju. Strah je najgori nocebo koji postoji! Dakle od danas ugadjajte sebi a tako ćete sijati i drugima…