fbpx

Intervju sa D-r Janom Marin za Ženski magazin : Muškarce treba ceniti prema ženama koje imaju pored sebe

15.03.2019

Jaka, ambiciozna, edukovana, uspešna i uvek glasna o ulozi svaremene žene u društvu. Dovoljan povod za razgovor sa d-r Janom Marin, direktor i član Odbora direktora Kliničke bolnice „Adžibadem Sistina“

D-r Marin je stomatolog. Godine 2009 magistrirala je na prestižnom univerzitetu „Bokoni“ u Milanu, na Odeljenju za internacionalni zdravstveni menadžment, ekonomiju i politiku. U svojstvu savetnika ministra zdravlja radila na širokom dijapazonu tema u oblasti zdravstvne politike i ekonomskog planiranja u javnom zdravstvu. Menadžerske veštine nadopunjuje na Harvard Business School i prestižnoj Kellogg School of Management. Danas, svojim znanjem, stručnošću, menadžerskim sposobnostima i inovativnošću rukovodi ključnim projektima u „Adžibadem Sistini“. D-r Jana Marin se sa zadovoljstvom odazvala da govori o profesionalnom angažmanu i ulozi žena lidera, o stereotipima, predrasudama i izazovima.

* Klinička bolnica „Adžibadem Sistina“ od početka svojeg postojanja postavlja visoke kriterijume rada. Sa prošlogodišnjim ugrađivanjem veštačkog srca, koje su medijumi okvalifikovali kao „istorijski dan u makedonskom zdravstvu“, još jednom je potvrdila svoje liderstvo u uvođenju novih intervencija. Šta je to značilo za vašu bolnicu?

– Naša bolnica je oduvek bila pionir u izvođenju komplesnih, najnaprednijih i i najmodernih intervencija. Uvek smo se trudili da budemo prvi. Za takvo nešto neophodna je posvećenost top-menadžmenta, a istovremeno da imate najbolje doktore, spremne i uigrane da timski izvedu svaki popduhvat.

Još sredinom prošle godine najavili smo jedan vrlo obiman Program transplatacije. Ugradnjom kompletno veštačkog srca u Makedoniji – a samo drugo u širem regionu, bio je predvesnik u pravcu transplantacije i intervencije na srcu.

Total artificial heart u suštini je most između momenta kad čovekovo srce otkazuje i ne može više da funkcionira, do momenta obezbeđenja adekvatnog srca, doniranog srca, kako bi se izvršila transplantacija. Total artificial heart čoveku omogućuje normalan život u tom međuprostoru. Izvođenjem ove intervencije, pokazali smo da smo spremni da počenemo realizaciju programa transplantacije srca. Imamo tim koji predvodi ekspert d-r Aleksandar Nikolić, šef naše kardiohirurgije, imamo tehničke i sve ostale uslove. Planiramo, takođe da započnemo sa transplantacijom bubrega, jer imamo tim sa najvećim iskustvom u ovoj oblasti. Planiramo pokretanje programa za transplataciju koštane srži.

 

Naša bolnica je uvek bila pionir u izvođenju komplesnih, najnaprednijih i najmodernijih intervencija. Uvek se trudimo da budemo prvi.

* Dali to znači da je transplatacija, nov, veliki izazov za „Adžibadem Sistina“, i za Vas lično kao menadžera zdravlja?

– Pre godinu dana u „Adžibadem Sistini“ organizovali smo prvi internacionalni simpozijum za transplatacije, na kome su učestvovali međunarodni eksperti iz bolnica „Adžibadem grupacije“ i iz našeg javnog zdravstva. Tada smo diskutovali, debatirali i najavili javno privatno partnerstvo. U jednoj široj mreži saradnje uradili smo program za transplataciju i očekujemo da se drastično smanje troškovi za izvođenje interevencije, koje se danas izvode u inostranstvu. Takvo nešto je moguđe i kod nas jer smo deo jedne velike Adžibadem grupacije, koja u Istambulu ima najbolji Centar za istraživanja i transplataciju. Ovde mislim i na genetske laboratorije u kojima se istražuju nove ćelije, tehnike i metode koji poboljšavaju transplataciju koštane srži.

Na pomenutom simpozijumu izložena je i jedna specifičnost, a to je da pacijenti Adžibadem grupacije, u određenim slučajevima mogu biti tretirani bez imunosupresije. Toj je najveći dobitak tih kliničkih istraživanja. Kod transplantacije koštane srži radi se imunosupresija i tada je organizam osetljiv na infekcije, pa su stoga najveći rizici u postoperativnom periodu. Mi imamo tehnike i metodologiju koje omogućavaju da pacijent preživi i da ima kvalitetan život, na jednostavniji način od onoga koji je praktikovan i u Evropi.

* Vratimo se sada na druge aspekte vaše ličnosti. Glasno govorite za različite percepcije žena i muškaraca u svetu biznisa. Kao žena lider, sa kakvim ste se izazovima, stereotipima i predrasudama suočavali, gradeći profesionalnu karijeru?

Već sam počela da prihvatam, da ću za mnogim stolovima, izvan ove bolnice, gde se ima moć odlučivanja, najverovatnije biti jedinstvena žena. To se događa kod nas. Žene su prihvaćene u ovom društvu, na različitim nivoima dobijaju ulogu. Međutim, u momentu kad treba da se odlučuje, događa se da su muškarci favorizovani, a žene ne dobijaju takvu poziciju. Ali i da je dobiju, moć odlučivanja im je limitirana ili je limitiran način na koji se gleda na ženu.

Kad žena ima sve karakteristike dobrog lidera, odnosno ono što literatura i praksa pokazuju šta je dobar vođa, to su – odlučnost, odgovornost, nametanje stavova i slično, tada se na ženu gleda kao na „hladnu“, arogantnu i nametljivu. Kad na istoj poziciji te karakteristike ispoljava muškarac, tada je on uspešan lider, odlučan je, pravilno razmišlja, preuzima odgovornost. To je stereotip, percepcija koju imamo. Ne kažem da nekada i ja nisam rezonovala tako. Verovatno zato što mi od žena očekujmo da uvek manifestiraju emocije, empatiju ili neki drugu vrstu blažeg, mekšeg ponašanja. No, kad takvo nešto pokažu, s druge strane postoji opasnost da se na njih gleda kao na slabe, odnosno da im se ne dozvoli kompletna moć odlučivanja.

Već sam počela da prihvatam, da ću za mnogim stolovima, izvan ove bolnice, gde se ima moć odlučivanja, najverovatnije biti jedinstvena žena.

*Prema Vama, koji su principi na putu do uspeha za jednu svremenu ženu?

– Ja verujem u nekolko životnih principa, za ostvarenje uspešne karijere, nezavisno dali ste muškarac ili žena. Da biste bili na vrhu jedne organizacije, odnosno, da dođete na to mesto, potrebno je mnogo rada, potreban je integritet u funkcionisanju i odlučivanju, a svakao neophodna je i dobra edukacija. Nezavisno dali ste mužkarac ili žena, ove stvari mora da posedujete da biste imali uspeh i da opstanete. I ja se pridržavam ovih principa. Ne jednom, događalo se da budem jedina žena za stolom. Preciznije, ja sam jedinstvena žena u Bordu direktora, kod nas u „Adžibadem Sistini“. Bila sam jedinstvena žena u Bordu direktora  Adžibadem Siti klinik u Bugarskoj, u društvu devet muškaraca, a sada sam jedina žena u Bordu direktora International Balkan University. Na sreću, u projektu „Makedonija 2025“, nisam jedinstvena žena u Bordu direktora, a tamo imam izuzetne koleginice.

Ovde moram da naglasim da žena koja nije u familijarnoj vezi sa sopstveničkim strukturama, a sedi na toj poziciji, zaista je velika retkost na našim prostorima. I ne kažem da mi na početku nije bilo čudno, ali mi je dans sasvim normalno i ja se za tim stolom ne osećam različitom i manje poštovanom od kolega.

* Dali je objektivizacija žena realnost svakodnevice?

Još postoji predrasuda da lepa žena ne može biti i pametna. U ovom društvu, lepa žena je kompliment nekom muškarcu koji je finansira. Lepu, pametnu i nezavisnu ženu, u prvom trentku teško prihvatamo. Ja sam vrlo srećna što susrećem lepe i pametne žene. Želim da budem okružena takvim ženama, jer verujem da su lepe žene, srećne žene, uspešnije od mnogo drugih. I da je svaka žena lepa na svoj način. Ovo je tema koju lično vrlo emotivno doživljavam, jer osećam da je bilo perioda kad je naša država bila vođena od grupa ili grupe takozvanih lidera koji su nametali sistem vrednosti koji je žene totalno diskreditovao. No, ako želimo da budemo direktniji, bila je vođena od grupe nesigurnih i frustriranih muškaraca, koji su neposedovanje određenih kvaliteta, maskirali agresijom i omalovažavanjem žena. Verujem da je uspešan onaj muž koji pokraj sebe ima srećnu ženu.

Muškarci treba da budu cenjeni na osnovu žene koju imaju pokraj sebe, bez obzira dali je to njihova supruga ili partnerka. To mnogo govori o nekom mužu, čoveku koji poštuje, kako odlučuje, šta preferira i kako se ponaša u bitnim momentima. Izbor žene je ključni momenat. Kako je on doneo tu odluku, kako će donositi sve odluke u životu. I to je jedan princip ogledala, koji mi je, kad sam ga shvatila, mnogo pomogao da shvatim s kim imam posla i kakav je sagovornik sa suprotne strane. Samo apsolutno siguran muškarac, koji je svestan svojih kvaliteta, kraj sebe može imati jaku i uspešnu ženu, da je podržava u karijeri, da joj dozvoli da bude žena, uspešna žena.

* Po Vama, kako društvo može stvoriti uslove, prihvatljive za realizaciju žena?

– Naše društvo treba da počne od početka – od koncepta poštovanja. Najpre treba da počenemo da poštujemo sami sebe i ljude oko sebe. Istovremeno, da poštujemo žene. Da poštujemo naše majke, sestre, babe, supruge. Poštovanje žene se uči od malih nogu, ne uči se sa 40 ili 50 godina. To je odraz domaćeg vaspitanja. Dolazi iz porodice u kojoj smo odrastali. Ako je ta porodica bazirana na ljubavi i poštovanju, imaćemo poštovanje i za žene u našem društvu, jer samo društvo sa srećnim ženama može biti uspešno društvo. Žena je ta čije se vrednosti i karakter očitavaju u celoj porodici. Ako je žena srećna i zadovoljna, onda će i deca tako rasti. Onda će i porodica biti takva. A porodica je osnovna jedinica društva.

Poštovanje žene se uči od malih nogu, ne uči se sa 40 ili 50 godina. To je odraz domaćeg vaspitanja

* Kakvi su bili vaši profesionalni snovi u tinejdžerskim danima?

– Uvek sam bila vrlo ambiciozna, i uvek, bez imalo skromnosti to mogu da izrazim. Interesovalo me da stignem do vrha. Bilo gde da sam, znala sam da treba da budem na vrhu, jer pre svega to mi omogućava da uradim velike promene i da učinim bolje za sve oko sebe. U svakoj fazi života stremila sam ka tome da se pripremim i da dospem do vrhunske pozicije. Tako je bilo i u srednjoškolskim danima, tako i na fakultetu. I u razvoju karijere znala sam da bi imali vrhunsku poziciju, treba da imate vrhunsku pozadinu. Zato sam pohađala dobre škole, koje su mi pružile dobru osnovu da bi mogla da radim ovo što danas radim. Kad govorimo o ambiciji i razvoju, da, ja sam na jednoj od vodecih pozicija u zdravstvu Makedonije, ali ću ovo povezati sa jednim drugim momentom, vrednim da se spomene. Najveće reforme u zdravstvu, kretanja napred u zdravstvenom sistemu, u svetu, napravljena su od žena. Dve najpoznatije reforme su one čiji su tvorci Margaret Tačer u Engleskoj i Angela Merkel u Nemačkoj.

* Na šta prvo pomislite kad se pomene Ohrid, grad iz koga potičete?

– Na moju porodicu, to je prva pomisao. Takođe, dobijam sliku jednog od prirodno najlepših gradova, možda i u svetu. Ali, najmanje iskorišćeni, odnosno neadekvatno organizovani kako bi kapitalizovali ono što je prirodna lepota i koncept. I tu ima dosta prostora za rad i razvitak. Ja sam jedna od onih što misli da u državi treba da postoji dobro elaboriran zakon za Ohrid, jer je to naš dragoceni kamičak.

* Gde usmeravate energiju kad niste fokusirani na posao. Kako se relaksirate. Šta Vas opušta?

– Na poslu (smeje se). Dosta čitam. Na žalost, zbog obaveza na poslu, u poslednje vreme ne bavim se mnogo sportom. Osmi ponekad, a kad mogu od samu sebe da ukradem neki trenutak i da se posvetim jahanju konja. To je moja pasija. I igranje golfa može da me relaksira, to je istovremeno kombinacija kad mora da ste opušteni i fokusirani. Zatim, dosta putujem, to je nešto što me ispunjava. Za sreću, na ovim putovanjima mogu da konzumiram kulturu svetskih metropola. Uživam kad gledam dobar balet ili operu. Pre nekoliko meseci, u Metropoliten operi u Njujorku, gledala sam Jolandu Čajkovskog, jedan neverovatan doživljaj koji mi je napunio baterije.

Na sreću, u projektu „Makedonija 2025“, nisam jedinstvena žena u Bordu direktora, a tamo imam izuzetne koleginice.

* Savremene žene daju prednost solo životu. Dali kod žena lidera, njihovi partneri imaju kompleks niže vrednosti?

– Zavisi od partnera. Ja ne znam dali suprug Angele Merkel ima kompleks manje vrednosti. I mislem da nema. Takođe mislim da suprug Kolinde Garabar Kitanović nije manje vredan. Naprotiv, o tim muževima mislim kao o kompletnim ličnostima koje su svojim supugama dozvolili da budu lideri i bez problema žive sa njima. Žene lideri nisu bez osećanja i nisu bez potrebe za partnerom, nisu manje žene. Samo izvanredno pametan muž može da pronađe taj balans. I to ne znači da je manje vredan. I ženama liderima treba muž jači od njih, nikako slabiji. Jer, budite sigurni u to – jaku ženu ne može oduševiti slab muškarac.

Intervju  za Ženski magazin