fbpx

Imala sam zapušenje krvnih sudova od 97%, ali zahvaljujući prof. Tadžeru živim svoj drugi život

16.10.2017

U svojoj 58. godini Kone Antova je počela da oseća prve simptome iscrpljenosti, umora, bolove u grudima i teško disanje. Najviše joj je smetao napor kad se penjala stepenicama ili manjim usponima. Ovi simptomi su je naterali da ode na pregled, gde su joj nakon nekoliko ispitivanja saopštili da su visoki krvni pritisak, šećerna bolest i masti uradili svoje. Veliki deo njenih krvnih sudova je bio zapušen, a protok krvi smanjen.

„Doktor koji me je pregledao saopštio mi je da je stanje složeno i da je neophodna operacija. Stavili su mi dva stenda i kada sam nakon 15 dana otišla na kontrolu, rezultati su pokazali da je neophodna operacija. Razmatrala sam opcije za lečenje, u privatnim bolnicama u Skoplju.  Pristup koji su imali zaposleni u Kliničkoj bolnici „Adžibadem Sistina“, bio je drugačiji od onog na koji sam do tada navikla. Kada sam došla na odeljenju za kardiohirurgiju, bila sam oduševljena zbog činjenice da me je primio lično prof. d-r Salis Tadžer. Prvi utisak koji mi je ostavio profesor, kao i njegova posvećenost i stručnost bili su ključni za moju odluku. Dala sam mu prethodna ispitivanja, pažljivo ih je pogledao i saopštio mi je da je moja situacija stvarno ozbiljna i da imam zapušenje krvnih sudova od 97%. Objasnio mi je uslove smeštaja, nege i oporavljanja. Predložio mi je operativni zahvat kroz samo nekoliko dana. Kada sam ga pitala ko će raditi operaciju, budući da mi je to bilo veoma važno, on mi je odgovorio „lično ja“. To me je mnogo ohrabrilo i bila sam sigurna da sam u pravim rukama i pored toga što funkcionišem sa samo 3% krvnih sudova, kao i da će sve biti u najboljem redu. Dana 26. oktobra, pre 3 godine bila sam primljena na odeljenju za kardiohirugiju. Operacija je trajala oko 6 sata. Odmah nakon operacije, prebacili su me na odeljenju za intenzivnu negu, gde sam bila pod kompletnom kontrolom. Bila sam oduševljena timom sastavljenim od visoko obučenih i profesionalnih hirurga, anesteziologa, kardioperfuzionista, medicinskih sestara, fizioterapeuta i bolničara koji rade na ovom odeljenju. Nikada neću zaboraviti kavu sam negu i pažnju dobila na ovom odeljenju. Posebno sam zahvalna profesoru, koji je dolazio na svaka 3 sata, i pored toga što mu je radno vreme vrlo često bilo završeno. Tiho i nečujno, on je dolazio do mog kreveta, potapšao bi me po ramenu, osmehnuo se i odlazio. Sa skrivenim osmehom i klimanjem glave poručivao mi je „Bravo Kone, uspeli smo!“ – objašnjava Kone.

Nakon napuštanja Kliničke bolnice „Adžibadem Sistina“ ona je bila u stalnom kontaktu sa d-r Tadžerom, koji joj je davao savete kako da brže zazdravi.

„Sada, nakon 6 godina od operacija, mogu reći da uživam u lepotama života zajedno sa mojim unucima. Slavimo svaki dan. Svaki dan se prisećam reči doktora „Ne boji se operacije, ako želiš da si sa porodicom, da budeš zdrava i živa, moramo reagovati pravovremeno. Ja garantujem o uspehu“ – bile su reči koje su mi ulivale nadu da će sve biti u redu.“ – kaže baka Kone.

[widgetkit id=83]