fbpx

5 TAJNI ZA RADOSTAN ZIVOT

30.11.2018

Ljudi se stalno žale… Na sve i svašta. Naročito na posao koji rade, na šefa, kolege… Razmišljaju kako bi negde drugo bilo bolje, maštaju da se reše komšije, dosadnog rodjaka, kolege, šefa, svekrve… Sav stres savrmenog života proizilazi iz disonance onoga što su naše želje i onoga šta je naša realnost! Tačnije onoga što mi vidimo kao realnost i onoga što zamišljamo u oba slučaja jako limitiranoj percepciji  Medjutim da li mi zaista znamo šta želimo i zašto nas ne uče kako da to postignemo bez stresa.

Prvo pravilo – ono što odbijaš raste i dobija dodatnu snagu. Dakle većina ljudi ne zna prostu tajnu zakona univerzuma da ono čega želiš da se rešiš moraš prvo da prihvatiš. Dakle samo na taj način , a ne punim otporom i odbijanjem se nešto može neutralisati i izbaciti. Dok god se svim silama borimo da tu osobu ili pojavu uništimo ona će rasti a čak iako uspemo da naizgled rešimo dobićemo još jači udar. To je ono kad se rešiš ludog komšije a dodje jos gori.

Pravilo broj dva – svaki sukob ma šta da je njegov predmet i narativ je samo posledica različitih nivoa svesti koje dovode do nerazumevanja i jako antagonističkih napona. Mi mislimo da je važan predmet svadje bilo da su to različiti stavovi, gledišta, uverenja, ali zapravo kada se dublje začeprka videćemo da je to šum u kanalu različitih nivoa svesti koje istu stvar vide drugačije. Ma u kakav sukob da smo upali bilo lični, poslovni, važno je odmah odvojiti predmet svadje od razumevanje da je to sukob različitih nivoa svesti i da tu nema prostora ni za ubedjivanje ni objašnjenje jer svako vidi ono što može da vidi. Tek tada možemo problem rešiti jer ako ubedjuješ bebu koja puže da trči ti si taj koji ne sagledava suštinu problema .

Treće pravilo energija s kojom nešto radimo ostavlja pečet na tom radu. Bilo da je kuvanje ručka, slikanje, druženje ili bilo koji naizgled naporan i težak posao. Ako mu prilazimo sa tegobom, mrzovoljnošću, dosadom osećajem da smo žrtva onog što moramo da radimo stvari će postajati upravo takve i još neprijatnije , zato ako ne možemo da radimo sa radošću pronadjimo šta bismo volelu i to radimo. Ne živimo tudje želje nego svoje. Krajnje je iracionalno siliti sebe na neprijatnu racionalnost.

Pravilo broj 4 – svako živi ono što veruje da mu pripada a ti programi su najčešće nasledjeni od porodice i okoline do 7 godine, zato se reprogramiranje uverenja ne može obaviti svesnom odlukon jer ti programi su u podsvesti. Najveći svetski epigenitičar profesor Lipton dao nam je najvažniji savet tamo gde nam stvari idu sa najvećom težinom tu je upravo destruktivni program koji se mora reprogramirati. Ima više načina reprogramiranja theta, hipnoza, kroz san itd

Peto pravilo ili greška vezivanja. Ono za šta se vežemo tako da bez toga ne možemo da zamislimo život biće nam privremeno ili trajno oduzeto. To je ona tačka u kojoj čista ljubav postaje vezanost. Osnovni zakon je zakon opšte promene kroz koju naša večna svest prolazi zato vezivanje uvek bude na neki način “kažnjeno’ od matriksa jer ni sebe ne možemo zadržati u ovom telu pa je i to patološko vezivanje uvek bolno. Dakle peto pravilo kaže ljubav, čista bezuslovna je tamo gde nema patološkog vezivanja u koju nekad bliskost izgalopira. Ako nešto ili nekog želiš da zadržiš što duže neko to bude nešto što voliš a ne nešto što ti “treba” i bez čega ne možeš da živiš.